a2

zasto sve najvaznije odluke stupaju na snagu od ponedeljka? ili od prvog u mesecu? ili od rodjendana, nove godine ili datuma kad smo se zaljubili u davno izgubljenu ljubav? evo moja odluka stupa na snagu od sada. dobro, od sutra, sad idem da spavam. niti mi je rodjendan, niti je na bilo koji drugi nacin to vazan dan.                             valjda sa godinama ide i pomirenje sa sudbinom, ali mislim da jos uvek nisam u tim godinama, pa cu ignorisati ovo nepisano pravilo. mozete moje optimisticke stavove pravdati mladoscu i neiskustvom, ali to ih, svakako, nece promeniti. koji je to trenutak u zivotu kad shvatis da, iako imas sve preduslove za srecu, nisi srecan? pritom se, naglasavam, izjasnjavam kao optimista. ali i dalje nesto fali. kad te pitaju sta bi promenio, ti ne znas sta bi prvo rekao, toliko je stvari. i sve su ti neverovatno bitne, a znas da, kad bi ih izgovorio sagovorniku, zvucale bi neverovatno beznacajne. zato ih ni ne izgovaras. nikada. samo se nasmesis i upitas naglas: pa imam li ja razloga da budem nesrecan?! i rekli bi- naravno da nemas. kada toliko puta ponovis laz u koju ocajnicki zelis da verujes, na kraju ces i poverovati. tada pocinje predstava. tragi-komedija. nizu se uloge bez prestanka, vapis za pauzom medju cinovima, ali orkestar ne prestaje da svira, zavesa se ne spusta, a publika neprestano aplaudira jer si uneo srce i dusu u tu ulogu, igras je kao niko pre tebe, svi uzivaju, a ti si izmoren. ej, pa i najboljima treba odmor. tek kada stanes shvatis u sta si se zapravo upleo. zato ne stajes, nema odmora. sve dok te, jednog dana,nebitna pesma na radiu ne dovede do suza. a kad krenes da places, znas i sam, neces prestati. kada se, pak, zaustavis, jer i do toga mora doci, onda doneses jednu odluku kakvu sam ja danas donela.  ako stvari ne funkcionisu- ucini da profunkcionisu. budi onakav kakav zelis da budes. negde stoji podatak da ljudi najveci broj sansi u zivotu propuste zbog jedne najbanalnije stvari, zbog osecaja koji se prevazilazi lakse od bilo kog drugog- zbog straha. i zato se vise ne plasim. ne plasim se uspeha, ne plasim se neuspeha, niti odbijanja, podsmeha, zlog komentara, prevrtanja ocima ili neslaganja. ne bojim se da idem po ono po sta sam krenula. ne bojim se da pitam sta me zanima, kazem sta mislim i verujem u ono sto zelim da verujem. jer mogu da budem sve sto zelim da budem, ja jesam ono sto zelim da budem, bez straha koji me sputava. i kao jedan veciti optimista, a opet dokazano dobar glumac, pisem ovaj tekst da ga sutra ne bih zaboravila.